Poslovi u Nemačkoj- sve što Vam je potrebno, tražena zanimanja
Plava karta
Ako imate konkretnu ponudu za rad u Nemačkoj, možete da dobijete takozvanu „Plavu kartu Evropske unije“. Reč je o kombinovanoj dozvoli boravka i rada u nekoj državi članici EU. Ali kako stiče pravo na ovaj dokument?
To je kombinovana dozvola boravka i rada. Ona se dodeljuje licima kojima je ponuđena bruto plata odnajmanje 46.400 evra godišnje.
Plava karta načelno važi za sve profesije i zanimanja, ali se ona praktično ne dodeljuje stručnjacima iz oblasti društvenih nauka. Kada je reč o ostalim profesijama i zanimanja, ona su u Nemačkoj podvedena pod skraćenicu MINT – matematika, informatika, prirodne nauke i tehnika.Pripadnici tih grupa su u prednosti nad društvenim naukama. U njihovom slučaju Plava karta može se dodeliti i onima kojima je ponuđena bruto plata manja od gore navedene sume – ukoliko odgovara nemačkim platama iz tih profesija. I u tom slučaju njen bruto-iznos mora biti najmanje 36.192 evra godišnje.
Ovako „plava karta“ izgleda u Nemačkoj
Ako nemate obezbeđeno radno mesto u Nemačkoj, možete ga sami potražiti na licu mesta; to znači da možete dobiti vizu koja važi šest meseci – za traženje posla. Za dobijanje takve vize potrebno Vam je sledeće: dokaz o završenom visokom obrazovanju kao i dokaz da za vreme boravka u Nemačkoj sami možete da se izdržavate. Taj dokaz varira od slučaja do slučaja – za vreme boravka u Nemačkoj sa tom vizom ne smete da radite. Zahtev za izdavanje te vize podnosi se u nemačkom konzulatu u Srbiji.
I među onima koji spadaju u grupu MINT ima onih koji su Nemačkoj potrebniji i oni koji su joj manje potrebni. Oni koje Nemačka traži nalaze se na opštoj listi deficitarnih zanimanja.
Lista deficitarnih zanimanja u Nemačkoj
Reč je o aktuelnoj listi zanimanja u kojima Nemačkoj nedostaju stručnjaci, koju objavljuje Savezna agencija za rad. Ova lista traženih zanimanja prevedena je i na srpski. VIše informacija u ovom članku.
Listu aktuelizuje Savezna nemačka agencija za rad – originalni spisak se nalazi na sledećoj podstranici te agencije (ispod linka je prevod liste na srpski)
Prevod liste (stanje od decembra 2013.)
– Mehatronika
– Tehnika automatizacije
– Građevinska elektrika
– Elektromašinska tehnika
– Tehnika električnih pogona
– Tehnika električnih instalacija i njihovog održavanja
– Vodoinstalacije
– Tehnika sanitarija, grejanja i klimatizacije
– Tehnika rashladnih uređaja
– Tehnika nadzora i održavanja železničke infrastrukture
– Mašinovođa u železničkom saobraćaju
– Nega bolesnih lica (bez kvalifikacije)
– Stručno staranje o bolesnim licima
– Operativna/medicinsko-tehnička asistencija
– Nega starih lica
Otvoreni konkursi
Za zdravstvene radnike: konkurs je oglašen u Srbiji na internet-portalu Nacionalne službe za zapošljavanje na sledećoj adresi:
Za zdravstvene radnike sa srednjom stručnom spremom važi zahtev da moraju imati završenu srednju medicinsku školu opšteg i pedijatrijskog smera te položen stručni ispit. Traži se i da imate bar tri godine radnog iskustva.
Za ostale struke: Spisak raspisanih konkursa za konkretna radna mesta nalazi se na sledećem internet portalu:
Portal je dostupan samo na nemačkom i engleskom jeziku, pa je to slučaj i sa ovim spiskom. Zanimanja su podeljena po grupama a u zagradi pored naziva grupe je broj upražnjenih radnih mesta.
Na ovom portalu se nalazi veliki broj slobodnih radnih mesta u Nemačkoj, ali ne i sva takva radna mesta. Svoje spiskove imaju i:
Nemačka Savezna agencija za rad
i mreža EURES. Na njenom portalu možete naći sve podatke o mogućnostima da se zaposlite u EU, o konkursima, radnim mestima, kvalifikacijama i sl.
U desnom gornjem uglu internet-strane EURES-a nalazi se meni u kome može da se odabere jezik prezentacije – na raspolaganju je 25 jezika (ne i srpski).
Sve to bi već trebalo da Vam pruži dovoljan uvid u mogućnosti zaposlenja. Ipak, mimo tih mogućnosti, možete da pratite i oglase u nemačkoj dnevnoj štampi, pa čak i da samoinicijativno pošaljete svoju prijavu nekoj firmi iako ona nije oglasila radno mesto.
Ako niste sigurni odakle da počnete, možete se telefonski obratiti Saveznoj agenciji za rad.
To je specijalan broj za sve koji žele da nađu posao u svojoj struci a ne znaju kako da počnu ili koji je sledeći korak, ili ih zanima bilo šta drugo u vezi sa zaposlenjem. Ta centrala se nalazi u Bonu i njen broj glasi:
+ 49 228 713 13 13
(iz Nemačke: 0228 713 13 13)
Znanje nemačkog jezika
Da biste uopšte bili u mogućnosti da radite neki posao u Nemačkoj, neophodno je da imate odgovarajuće znanje nemačkog jezika. O kom nivou znanja je reč i kako možete naučiti ovaj jezik – opširnije u ovom članku.
Od stranaca koji mogu da se zaposle u deficitarnim zanimanjima traži se znanje jezika na stupnju A2. Kategorija „A“ podrazumeva elementarnu upotrebu jezika koja odgovara prvom i drugom kursu DW „Nemački – zašto da ne“.
Naučite Nemački jezik za rad u Nemačkoj, potrebno je samo da kliknete na link http://kontext.edu.rs/
Priznavanje diploma
Postoji posebna mogućnost da proverite da li se i kako priznaje Vaša fakultetska diploma. Ministarstvo kulture je u tu svrhu otvorilo i jedan internet portal. Evo par korisnih informacija o nostrifikaciji diploma.
Internet portal na kojem će vas uvek dočekati aktuelne informacije o priznavanju diploma zove se „anabin“:
Reč je o velikoj banci podataka u koju su uneti nazivi diploma iz 180 zemalja, među kojima je i Srbija.
U banci podataka su originalni (srpski) nazivi diploma, ali sam portal je samo na nemačkom jeziku. Uz pomoć ovog portala možete dobiti odgovore na sledeća pitanja:
– Kako se u Nemačkoj vrednuje diploma mog fakulteta/više škole?
– Da li se moj fakultet/viša škola priznaje u Nemačoj?
– Koja je tačno služba u Nemačkoj nadležna za priznanje/vrednovanje moje diplome?
– Kako se u Nemačkoj zvanično vodi moja diploma?
U meniju na levoj strani portala treba kliknuti na link „Hochschulabschlüsse“.
Potom iznad osenčenog dela teksta link: „Suchen nach Abschlüssen“.
U meniju koji se otvori staviti kvačicu pored „Serbien“ i zatim iznad spiska i na polje„Länderauswahl bestätigen“
Pored polja „Länderauswahl“ pojaviće se potvrda da ste odabrali Srbiju: Ihre Auswahl: Serbien.
Ostalo je da otvorite i polja ispod „Länderauswahl“: „Alle Abschlusstypen“ i tamo odaberete Vaš tip diplome.
U polju „Studienrichtung Auswahl“ trebalo bi da nađete svoj studijski smer.
Kada i njega odaberete, ispod pretrage na stranici će se pojaviti naziv diplome i Vašeg studijskog smera. U rubrici „Klasse“ je važna oznaka (najčešće „A3“, „A4“ ili „A5“) jer se na osnovu nje određuje u kom stepenu je Vaša diploma ekvivalentna odgovarajućoj nemačkoj diplomi. To je oznaka koju treba da navedete u kontaktu sa službom za priznanje stranih diploma u nemačkoj saveznoj državi u koju želite da nađete posao.
Ako kliknete na simbol „+“ levo od naziva Vaše diplome, polje će se proširiti i u njemu ćete dobiti više informacija o vođenju te diplome u Nemačkoj.
Za sva pitanja u vezi sa postupkom priznavanja diplome, na raspolaganju je sledeća adresa elektronske pošte:
Ako niste sigurni kako stoje stvari sa Vašom diplomom/potvrdom o kvalifikaciji, možete diplomu ili svedočanstvo poslati ovoj službi. Ona će onda ispitati kako se Vaša diploma vrednuje u Nemačkoj. O podnošenju odgovarajućeg zahteva se možete raspitati telefonski i to na broju:
+49 228 501 664
(Iz Nemačke: 0228 501 664)
i to ponedeljkom, utorkom i četvrtkom od 10 do 12 sati.
Cena odgovarajuće potvrde o priznanju/vođenju Vaše diplome je 100 evra, za svaku sledeću potvrdu o drugim diplomama ili ponovno izdavanje prve potvrde plaće se 50 evra.
U Nemačkoj se traže i negovatelji iz Srbije
Nemačkoj će uskoro nedostajati veliki broj negovatelja. Zato nemačka Vlada nastoji da dovede radnike iz celog sveta, što je moguće pre. Međutim, zemlje koje radnici napuštaju i same imaju deficit u toj oblasti.
Negovatelja već sada nema dovoljno
„Oni su moji lični junaci i junakinje“, izjavila je nemačka kancelarka Angela Merkel u jednoj predizbornoj debati, kada je od nje zatraženo da se izjasni o medicinskim sestrama i negovateljima. Poštovanje šefice nemačke vlade, pored velikog ličnog angažmana tih ljudi, ima i logičnu pozadinu. Nemačkoj iz godine u godinu nedostaje sve veći broj negovatelja za stare i bolesne građane. Procenjuje se da će do kraja ove decenije u ovoj oblasti nedostajati oko 220.000 kvalifikovanih radnika, upozoravaju predstavnici branše. Zato nemačka vlada sve više ulaže napore u cilju ublažavanja problema. Radna snaga bi trebalo da stigne iz inostranstva, barem se to očekivanja vlasti u Berlinu.
Pri tome u fokusu su zemlje Južne Evrope, Španija, Grčka, Italija i Portugal. Te članice EU definisane su u jednom kratkom odgovoru nemačke vlade na zahtev poslanika Levice kao „glavne zemlje“. Zahtev upućen vladi naslovljen je „Odliv mozgova iz južnih zemalja na području nege i zdravstva“. Odnosi se na zemlje u kojima je potencijal u ovoj oblasti zaista veliki. Zbog finansijske i bankarske krize u pomenutim državama nema dovoljno posla u zdravstvu.
Postoji interesovanje i za negovatelje iz Srbije i BiH, kao i iz Tunisa i Filipina. Drugim rečima, Nemačka negovatelje traži širom sveta.
„Brain drain“ u zemljama porekla
Poželjni i radnici iz Srbije
Poslanik Bundestaga Nima Movasat iz stranke Levice smatra da napori idu predaleko. On je zabrinut zbog posledica za države iz kojih se regrutuju zdravstveni radnici. „U pojedinim zemljama, u kojima su raspisani konkursi, već sada vlada nedostatak osoblja za negu i to će se još pogoršati“, kaže on i dodaje da je preko nevladinih organizacija već ukazao na ovaj problem.
Movasat se protivi tome da se nemačkim novcem za pomoć gradi zdravstveni sistem u navedenim državama, a da se potom obrazovana stručna snaga dovodi u Nemačku. „To prema mom mišljenju nema smisla“. On upućuje i na to da su negovatelji iz Vijetnama i Indonezije stigli u Nemačku zahvaljujući pomoći nemačke Agencije za razvoj GIZ.
Nemačka vlada je u svom odgovoru Movasatu, na 13 stranica navela da se u svojoj akciji privlačenja strane radne snage pridržava međunarodnog prava. Sa tim se poklapa i Kodeks Svetske zdravstvene organizacije o angažovanju zdravstvenih radnika, koji zabranjuje dovođenje osoblja iz zemalja sa nedostatkom takve stručne radne snage. Reč je o državama u kojima na 1.000 stanovnika ima manje od 2,29 medicinskog osoblja. Taj postotak podrazumeva da je medicinski moguće zbrinuti oko 80 odsto stanovništva, a ostatak od 20 odsto teško da ima izgleda za dobijanje pomoći. Ta situacija prisutna je na primer u Vijetnamu i Indoneziji.
Velika konkurencija
Interesovanje već postoji
„Mi smo sasvim svesno potpisali sporazum sa državama za koje znamo da u njima nije vanredno stanje“, naglašava ministar zdravlja Nemačke Daniel Bar. On smatra da ne postoji alternativa dovođenju negovatelja iz inostranstva. Takođe kaže da postoji pritisak da se nešto učini. „Imamo žestoku konkurenciju u tom domenu. Ukoliko ništa ne učinimo, oni će otići u Švajcarsku, Veliku Britaniju ili u skandinavske zemlje. Ne možemo da budemo toliko arogantni, pa da verujemo kako možemo da odustanemo od kvalifikovanih negovatelja iz inostranstva“, izjavio je ministar.
Hubert Reser iz Saveznog udruženja ambulantnih službi slaže se sa procenom ministarstva. „Bez negovatelja iz inostranstva više ne ide“, kaže on. Ovo udruženje zastupa interese oko 1.000 službi za negu i domove. „Ali još je važnije da u Nemačkoj rešimo strukturalne probleme, kako bi posao negovatelja postao atraktivniji.“
Reser zahteva bolje plaćanje i bolje uslove rada. S druge stane, predstavnici struke sumnjičavi su prema kvalifikovanoj radnoj snazi iz zemalja trećeg sveta. Tvrde da bi u praksi moglo doći do problema, pre svega zbog razlika u kulturi.
„Reč je jednostavno o velikoj praznini u komunikaciji kada 80-godišnjak, kojem je potrebna nega, dolazi u kontakt sa negovateljima iz Indije, Kine ili Vijetnama“, ističe ovaj stručnjak.
No comments:
Post a Comment